Glavni i pomoćni trener
U svim hokejaškim ekipama postoji trener. On je osoba koja upravlja ekipom. Odlučuje kakve postave igrača se izvode na led, a igrači sprovode njegove taktičke zamisli u delo. Tokom utakmice pored pauze u kojoj daje savete celoj ekipi ima pravo da zatraži i jedan tajm aut. Trener mora da zna kako da nauči igrače da pobeđuju, ali i kako da sportski prihvate poraz. On mora biti kreativan, odgovoran, predan svom poslu, komnikativan, autoritativan, jednom rečju lider. Igrači su između sebe rivali na treningu, žele po svaku cenu da se nametnu treneru, a on mora biti taj koji zna na koji način da ih motiviše, na koji da nagradi ili kazni, što znači da mora biti ne samo dobar poznavalac igre i taktike, već i dobar psiholog. Trener sa svojim pomoćnicima planira trenažne procese na godišnjem nivou, u zavisnosti od ambicija, ali i mogućnosti kluba, tako i na nedeljnom nivou, u zavisnosti od forme i rezultata ekipe. Stručni štab na čelu sa glavnim trenerom na predlog tim menadžera bira turnire, destinacije priprema, raspored obaveza tima, uslove treniranja, dovođenje novih ili odlaske starih igrača. Trener odlučuje o mnogim stvarima, ali nosi i veliku odgovornost. Ona se odražava kroz rezultate ekipe. Nepisano pravilo u sportu je da se trenerima uvek pripisuju svi neuspesi, dok su za usprehe zaslužni igrači.
Pored trenera u mnogim timovima seniorskog ranga, pomoćni trener postoji da bi olakšao posao glavnom treneru. Vrlo često, pomoćni trener provodi više vremena sa ekipom, nego glavni, ponavljajući neke stvari više puta dokle god se ne izvedu uspešno. Pomoćni trener, na ledu ponekad i vodi treninge, dok glavni posmatra sa strane, u publici gde ima bolji pregled klizališta, zapisujući greške u igri i ispravljajući ih kasnije.
Karakteristike dobrog trenera
Inteligencija je jedna od osobina od koje zavisi uspeh u obavljanju bilo kog posla, bilo koje uloge, pa i uloge trenera, kao stručnog i pedagoškog rukovodioca ekipe.
Ona omogućuje da se trener brzo snalazi u raznim novim situacijama u radu i da adekvatno reaguje kada se od njega traži da donosi razne odluke. Inteligencija trenera treba da je nešto viša od proseka grupe koju vodi. Trener, pogotovo u hokeju, treba da ima zavidnu socijalmi i emocionalnu inteligenciju (sposobnost brzog i adekvatnog snalaženja i iznalaženja što boljih rešenja u složenim socijalno-emocionalnim odnosima).
Naravno, inteligencija, kao osobina ličnosti, nije dovoljna za uspeh. Ona dolazi do izražaja ako se nalazi u kombinaciji sa drugim pozitivnim osobinama ličnosti. Trener mora da ima i idejni talenat pod kojim podrazumevamo sposobnost otkrivanja novih ideja i rešenja za određene probleme ili uspešnost upotrebljavanja ili modifikovanja starih ideja i rešenja, kojima se, u datoj situaciji, dodaju novi elementi, a time i nova vrednost.
Pored ovoga, neophodan je i tzv. organizacioni talenat, pod kojim se podrazumeva ,,sposobnost vođe takve organizacije i strukture kojima se mogu najuspešnije provesti u život neke stare ili nove ideje, odnosno rešiti neki problemi ili zadaci" (Zvonarević, 1966). Rad trenera zahteva ambicioznu ličnost. Ambicioznost je dobro došla osobina i kada je u pitanju lično usavršavanje i napredovanje trenera, a i kad je u pitanju organizovanje rada, upoznavanje ličnosti sportista i iznalaženje adekvatnih pedagoških i psiholoških mera i rešenja.
Rad u sportu i ekipi je pun raznih situacija koje emocionalnu stabilnost, a time i frustracionu toleranciju trenera, stavljaju na probu. Trener treba da ima jedan stabilan način emocionalnog reagovanja i ne sme ga menjati iz situacije u situaciju, od sportiste do sportiste. Emocionalno nestabilan trener, sa niskim nivoom frustracione tolerantnosti, je po pravilu nedosledan u zahtevima i primeni pohvale, nagrade i kazne, kao i pri preduzimanju drugih pedagoških mera. Na taj način on direktno podstiče emocionalnu nestabilnost kod članova ekipe. Izražene emocionalne oscilacije trenera se negativno odražavaju na emocionalno ponašanje sportiste.
Trener treba jasno da zna šta hoće i koje efekte želi da postigne u ekipi koju vodi, kao i kod svakog člana ekipe pojedinačno. U prisustvu sportista on treba da manifestuje i pokazuje sigurnost i odlučnost u ostvarivanju svih ciljeva koje postavlja. U vezi sa ovom osobinom, veoma je tesno povezana i osobina doslednosti u ponašanju i zahtevima, vrednovanju i ocenjivanju rezultata rada Igrača. Igrači lako osete neprincipijelnost i nedoslednost u ponašanju trenera, naročito u njegovim zahtevima, a još više pri ocenjivanju rezultata rada.
Trener golmana
Trener golmana je stručnjak koji radi samo sa golmanima. Sprovodi vežbe na ledu i van leda, i vrlo često u njegov rad se ne meša glavni trener. Osim fizičkih vežbi, trener golmana radi na psihološkom planu sa golmanima, pogotovo kada ne beleže dobre rezultate. Kvalitet njegovog rada se vidi kroz golmansku statistiku. Trener golmana ima veliku ulogu i obučavanju golmana još početkom bavljenja hokejom. Glomazna i teška oprema je vrlo često prepreka preko koje samo vrednim trudom i radom može da se prevaziđe. U puno slučajeva su treneri golmana upravo bivši golmani, koji su do savršenstva savladali kretanje i postavljanje u golmanskoj opremi, koje uz demonstraciju i znanje mogu kvalitetno da prenesu. Trener golmana često organizuje “golmanske treninge” na koje dolaze i igrači šutirajući, dodajući se i simulirajući delove utakmica.
Menadžeri ekipe
Menadžeri, pored uloga unutar sportske organizacije, imaju i značajne uloge u komunikaciji sa drugim subjektima bitnim za opstanak i razvoj kluba ili asocijacije. Takođe, imaju i značajne društvene uloge.
Pre svega, oni su nosioci uloge lidera ili predstavnika formalnih funkcija. Zatim, imaju informativnu ulogu izvora obaveštenja o važnim podacima, kao i ulogu govornika – komunikatora, ili izveštača koji nastupa pred spoljnom publikom - javnošću. Na kraju, imaju ulogu sudije - arbitra koji donosi odluke, pregovara i raspoređuje sredstava kojim klub raspolaže.
Realizacija funkcija i društvenih uloga zahteva da menadžeri neprekidno stiču i usavršavaju tri vrste ekspertskih sposobnosti. Prvo, konceptualne - logičko - misaone sposobnosti koje obuhvataju moć analize, razjašnjavanja i rešavanja problema. Drugo, interpersonalne sposobnosti ili sposobnosti usmeravanja međuljudskih odnosa. Treće, tehničke sposobnosti koje se odnose na posebne zahteve konkretne organizacije.
Glavni zadaci i odgovornosti menadžera sastoje se od planiranja, organizovanja, kontrolisanja i rukovođenja različitim aktivnostima u sportskoj organizaciji.
U našim uslovima, međutim, u hokejaškim klubovima postoje samo dve klasične menadžerske funkcije (pored Predsednika i članova Upravnog odbora, čija uloga je tako definisana da je mešavina menadžerskih funkcija i nedovoljno definisanih funkcija “prijatelja kluba”).
U svakom hokejaškom timu postoje dva menadžera, tim menadžer i ekipment (equipment) menadžer. Tim menažer brine o stvarima koje se odvijaju van svlačionice, ugovara termine treninga, vreme polaska autobusa, dogovara smeštaj, ugovara prijateljske utakmice, rešava tehničke detalje. Izvršava zadatke stručnog štaba. Za tim mendžera je bitno da je pre svega dobro organizovan, da je komunikativan, odgovoran i sposoban da momentalno odreaguje i reši nastale promene, a da tim ne menja raspored obaveza. Ekipment menadžer obavlja sve poslove unutar svlačionice, pomaže igračima oko opreme. On dolazi prvi u svlačionicu pre igrača postavlja po „boksovima“ sve što je potrebno za trening i utakmicu, a svlačionicu napušta poslednji, jer skuplja i organizuje pranje veša i sprema ih za sledeće obaveze igrača. U hokeju su vrlo česta oštećenja na opremi, cepanje štitnika, pucanje pertli na klizaljkama, pucanje metalnog noža na klizaljkama, magljenje vizira-pleksiglasa na kacigi. Negov zadatak je da bude na raspolaganju igračima i u najkraćem mogućem vremenu ispravi sve nastale greške i kvarove. Karateristike ovog čoveka su spretnost, dobra organizovanost, odgovornost...