Hokejaška oprema je velika i teška, ali je raspoređena po celom telu, tako da je za dobro utreniranog igrača neprimetna. Hokejaška oprema uliva sigurnost igraču, poboljšava nivo i način igre, smanjuje mogućnost povrede od duel igre ili udarca paka. Oprema je najčešće napravljena od plastike i sunđera. Plastični deo je na spoljašnjoj strani štitnika jer oni ostvaruju kontakt sa protivnikom ili pakom, pa stvojoj čvrstinom, silu udarca razlažu po celom štitniku, što svakako ublažava bol igraču. Sunđeri se nalaze na unutrašnjem delu, delu koji prijanja na telo, da bi oprema ugodno stajala i da ne bi pravila žuljeve.
Hokej vodi poreklo iz severnih krajeva Zemljine kugle, te su zbog velike hladnoće, da bi se ugrejali, igrači nosili ispod opreme kombinezon. Ranije je kombinezon predstavljao sredstvo koje je održavalo temperaturu igrača. Česti su bili kombinezoni sa rolkom. Evolucijom hokeja i prebacivanjem igre u ledenu dvoranu, gde je temperatura znatno viša, kombinezoni gube prvenstvenu svrhu i danas se koriste savremeniji sinteticki kombinezoni koji propustaju vlagu a zadržavaju toplotu. Mnogi profesionalci i ne koriste kombinezone, oblačeći opremu na golo telo, jer temperature u nekim savremenim dvoranama dostižu i do 20°C.
Jedan od najvažnijih delova opreme je suspensor. On je štitnik polnog ograna, od udarca paka ili štapa, plastičan je, i spojen sa gumom koja se vezuje oko struka. Pojavljivanjem ženskog hokeja, proizvodjači opreme, prave i ženske stitnike ove vrste, adekvatne njihovim potrebama.
Najčešći udarci ka golu idu u visini nogu. Odbrambeni timovi najčešće imaju obavezu da blokiraju šuteve postavljajući se ispred paka, a od većih povreda prilikom blokiranja štite ih gaće i šiceri. Šiceri su već pomenuta kombinacija plastike i sunđera. Pravljeni su tako da štite koleno i potkolenicu, oko kojih se vezuju, skroz do klizaljki. Osim udarca paka, šiceri vrlo često štite i od udarca palicom ili pada na protivničke klizaljke ili štap. Gaće predstavljaju neku vrstu šorca, ojačanu štitnicima, sa prednje i zadnje strane natkolenice. One štite i trbuh kao i lumbalni deo ledja. Savremenom proizvodjom, težina ovog dela opreme svedena je na minimum, sa ciljem da se olakšanjem kretanja igrača ubrza igra.
Grudnjak je deo opreme koji se oblači preko glave i postavlja na ramena. Štiti nadlaktice, grudni koš i sa prednje i sa zadnje strane. Grudnjak poseduje dodatno ojačanje sa zadnje strane, predviđeno da štiti kičmeni stub. Svrha grudnjaka je da štiti igrača od duel igre sa protivnikom.
Laktobrani kao što im i samo ime kaže, služe da štite laktove, pri kontaktu sa ogradom (najćešći vid ublažavanja udarca u ogradu), ili sa ledom u slučaju pada. Lakotobrani osim što štite lakat, takodje štite i podlakticu od udarca palicom protivničkog igrača.
Rukavice su deo opreme koji štiti ruke. Dosta su velike i dugačke jer imaju puno sundjera. Igrači se pri padu uvek prvo dočekuju na ruke, zbog čega je izuzetna važnost rukavica. Pored toga, one štite od udarca protivničkog igrača i predelu prstiju i šake, prilikom podizanja štapa. Žuljevi su vrlo česta pojava kod igrača hokeja, jer oni palicu moraju da drže čvrsto i da ne dozvole rotaciju prilikom šutiranja. Stoga koža rukavice koja prijanja uz šaku ima posebni značaj.
Štucne i dres imaju ulogu da pokriju ostatak opreme, odnosno - uloga im je više estetska. Štucne se oblače na noge i preko šicera, a dres preko gornjeg dela tela. Svi igrači jednog tima imaju identične štucne i dresove, s tim da se razlikuju po brojevima koji svako od njih nosi na dresu. Broj na dresu mora odgovarati identifikacionom broju pod kojim je igrač zaveden u zapisniku. Vrlo često se brojevi igrača nalaze i na dresovima i na štucnama, uz logo tima. Kacige, dresovi, gaće i štucne tima su istih boja i to daje osećaj jedinstva, smanjujući razlike medju igračima. U zavisnosti od pravila lige, određuju se boje dresova. Najčešće pravilo je da domaći tim mora da ima svetlu kombinaciju, a gostujući tim tamnu kombinaciju štucni i dresova.
Kaciga je jedan od najvažnijih delova opreme. U početku igranja hokeja ni golmani, ni igrači, nisu koristili kacige, ali je veliki broj povreda ukazao na to da su kacige neophodne. Kacige su pravljene od plastike, sa sundjerima iznutra i štite glavu od retkih, ali veoma nezgodnih udaraca prilikom pada ili sudara sa protivničkim igračem. Svi mlađi uzrasti, do 18 godina, moraju da nose zaštitnu metalnu mrežicu, preko lica prikačenu na kacigu, štiteći lice od mogućih ogrebotina i udaraca. Seniori su u obavezi da nose pleksiglas koji štiti oči i gumu za zube.
Štap je, uz klizaljke, oduvek bio nezaobilazan deo hokejaške opreme. U početku je štap bio drveni, nakrivljen na kraju, predstavljajući neku vrstu kuke. U to vreme, štapovi su bili ravni i koristili su se samo sa leve strane. Danas razlikujemo leve i desne štapove, u zavisnosti od toga sa koje strane ih držimo u odnosu na telo. Današnji štapovi su pri vrhu na lopatici zakrivljeni prema napred, što olakšava kontrolu paka i povećava preciznost šuta. Veoma su skupi, jer se prave od skupih materijala: aluminijuma, grafita, karbona, itd. Tehnologija pravljenja štapa dostigla je vrhunac, jer današnji štapovi imaju oko 350g i veliku elastičnost, koja omogućava veoma jak šut. Prave se i juniorski štapovi, koji su lakši, tanji i savitljiviji od seniorskih i koriste ih igrači uzrasta do 12 godina. Velik broj igrača, najčešće profesionalaca, lepi krpenu lepljivu traku na lopaticu štapa, čime povećava trenje u kontaktu lopatice i paka, čime se poboljšava preciznost i tehnika vođenja.
Klizaljke su deo opreme koji razlikuje hokej na ledu od svih drugih vrsta hokeja (na travi, podvodni, na rolerima). Prve klizaljke, bile su cipele sa prikačenim noževima. Današnje savremene klizaljke se prave od novijih materijala. One su su spolja tvrde (da ublaže direktne udarce pakom, štapom, klizaljkom), a unutra napunjene sunđerima i gelovima, kako bi se postigla što veća udobnost i omogućilo njihovo formiranje prema stopalu igrača. Metalni noževi sa kojima se ostvaruje kontakt sa ledom su oštri da bi tehnika klizanja bila preciznija i lakša. Moraju se oštriti na svakih 20-ak treninga da bi se izbeglo proklizavanje i gubljenje kontrole kretanja.
Golmanka oprema je šira i veća od opreme igrača, jer je golmanov zadatak da brani udrace paka. Golman na ledu nema duel igru sa protivnicima. Zato je njegova oprema prilagođena pre svega sprečavanju povrede od paka i zbog toga je sa prednje strane tela (kako se golman uvek postavlja prema paku) posebno ojačana. Golmanovi šiceri znatno su širi i duži od igračkih. Predviđeni su da golman njima brani niske udarce i udarce po ledu, odbijajući pakove na stranu. Golmanski šiceri takodje treba da omoguće brz povratak iz klečećeg polozaja u stojeći golmanski stav. Golmanov grudnjak je posebno ojačan, kaciga je veća i zaobljena, sa drugačijom metalnom mrežicom poznatom kao „pauk“, da bi se golmanu olakšao pregled igre.
Golmanov štap je znatno širiod igračkog, da bi blokiranje udaraca, kao i dodavanje i izbacivanje paka, bilo lakse. Golmanske klizaljke poseduju dodatna ojačanja, a rukavice su potpuno drugačije od igračkih i zovu se hvataljka i odbijaljka. Hvataljka je rukavica kojom se hvataju pakovi i zadržavaju u svom posedu. Odbijaljka je rukavica kojom se pakovi odbijaju, jer se tom rukavicom drži i štap.